Сад је много боље
На почетку, допустићу себи луксуз да будем носталгичан. 🙂
Дневно.рс: Хит писмо на интернету: школе су некада биле апсолутно грозне, деци је сада много боље (2.9.2017)
Данас ђаци више не могу ни да беже са часова, као некад. 🙂
Телеграф: Ако дете побегне са часа, родитељи плаћају казну 100.000: Стижу драконске мере у школе! (29.9.2017)
Са неких часова се не бежи, па и да се казне не плаћају и сигуран сам да су ти часови – часови биологије јер колеге раде сјајне и занимљиве ствари. У ОШ „Радоје Домановић“ на Новом Београду, код наставнице Тијане Морић часови су песма, те настају и песме о протистима.
Кад већ зборимо о протистима, ево га један филм који је идеалан за увод у тему која се њима бави.
И даље гледамо под микроскоп, али овог пута како ћелије ван контроле формирају тумор.
И таман да са овом темом и завршимо, најавом једног занимљивог предавања.
Фејсбук догађај – Музеј науке и технике, Београд: Предавач проф.др Зоран Радовановић: Прави и умишљени узроци рака (за 16.10.2017)
И да резимирамо…
Којих смо 5 ствари урадили данас?
- Уверили смо се да је некад било грозно;
- упознали смо се са једном ставком закона;
- промовисали смо добру праксу колегинице;
- одгледали смо филмиће у вези са протистима и канцером;
- најавили смо занимљиво предавање.
Није ни метиљ, није ни глиста
Неке од наредних животиња су и пауколики зглавкари, друге нису, али је заједничко за све њих да потичу из мало већих морских дубина и да им је изглед заиста занимљив. Погледајте галерију на следећем сајту.
Но, много је лакше бити добар наставник у добром систему него у лошем (мада је ово потоње свакако изазов). Да је систем лош и да га вреди мењати сматрају и стручњаци.
Свако зашто има своје зато. Разлоге зашто дао је наш колега Зоран Милојевић.
Очигледно је да некада школа, па и она висока, није услов да се добије посао. Уосталом, у Србији школа никад није била услов да се лепо живи.
Бесплатни програми ИМГГИ за основце и средњошколце
Због улагања таквих каква су у целокупно образовање, данас је у многим школама био штрајк упозорења.
Нова шанса је дата и учитељици из Црне Горе која није баш, па, писмена.
Институти су против американизације, а Национални просветни савет против танких уџбеника. 🙂
Зима је у сваком погледу, јер ем је хладно, ем пада снег, али нас то није омело да размишљамо о мору. 🙂 Први чланак који смо одабрали за данас има филмић који нам дочарава како изгледа када бисмо под морем провели две недеље. То иначе раде акванаути, научници који, да би видели какав је квалитет живота маринских врста, истраживања спроводе у њиховом комшилуку.
На срећу, изгледа да је пронађен лек за мигрену још прошле године, што ће спасити нашу економију. 
За сада, мигрену решавамо лековима против болова, попут кафетина. Како ти лекови делују, одговара следећи чланак:
И макро-свет уме да буде и задивљујућ, а и изненађујућ.
Сви знају да су цигарете лоше по здравље. Међутим, моћној дуванској индустрији таква сазнања не иду у прилог и челници такве гране привреде почели су да се озбиљније баве агнотологијом, науком која се бави ширењем незнања.
А како се најављује, у нашим школама се неће учити грађанско васпитање, макар не у свим разредима. Реакција има и веома су разноврсне, а ево једне која говори у прилог против таквој одлуци:
Љута борба се води. Орангутан Гито, јунак следеће приче, водио је борбу за живот и на срећу, победио.
Наука треба да буде исплатива, сматра министар Срђан Вербић:
Радне свеске престају да буду обавезне, а шта је са радним листовима? 🙂 Наша сарадница, Ена Хорват, направила је сијасет радних листића за часове биологије и све их можете пронаћи овде:
Па, осим што може да нарасте до три метра, погледајте и слику и гиф на следећем линку, те ће вам бити јасно:
Ово стање се назива акантоамебични кератитис и има за последицу губитак вида. Јасно је да је праћен болом, али не толиким, односно не алармантним док штета не постане баш велика.
Да и ми допринесемо историјској екипи једним чланком, али који помало има везе и са биологијом. Наиме, поједине личности су остале познате историји због својих што дела, што недела, али и по томе што су њихови делови тела – украдени. Рецимо, такав је случај са мозгом Алберта Ајнштајна, али и 
Мозак је попут новчаника, ни он не може да буде препун. 🙂 И ако бисмо повезали мозак и новчаник, добили бисмо наслов чланка за крај:
Следећи текст је ловачки и кроз илустрације открива како се черечи јелен:
Да, они то заиста раде:
Знајући ово, научници са Универзитета у 
Док смо у царству биљака, да направимо предах и погледамо колико је највеће дрво на свету. Да вас не мучимо, открићемо вам одмах: 115,6 метара. Све о овој грдосији сазнаћете на следећем сајту:
Наравно, кад кажемо блискије, мислимо на еволуцију и развој од неких заједничких предака. Еволуција некада уме да крене веома чудним током. Рецимо, у случају врсте Cryptococcus gattii, која је патогена по нас, иако јој то уопште није била „намера“. Ова гљивица насељава земљиште и дрвеће где се слади супстанцама које се распадају. Ипак, живот ове гљивице није сасвим срећан, баш као ни било ког другог бића које живи у природи, јер је у непрекидној борби да преживи. Између осталог и амебу која је њен предатор. Да би то у томе успела, еволуција јој је подарила заштиту отпорну на исушивање и варење, тако да може да преживи и ако је прогутана. Ови механизми јој омогућавају да избегне још једну ћелију која не само да личи на амебу, већ се попут ње и понаша, а налази се у нашем телу као део имуног система – макрофага.
У следећем чланку постављен је филм о другом типу белих крвних зрнаца, моноцитима:
Био-блог 