Данас ће се у јутарњим часовима на Ади Циганлији одржати огледни час, поприлично интердисциплинарног карактера – биће то микс активности из предмета: грађанског васпитања, биологије (тема је дрвеће и његов значај), српског језика, ликовне и музичке културе. Уз све то, час ће се радити као пример инклузивног образовања.
Фејсбук страна – Просветни радници на ФБ
Час звучи заиста занимљиво, па се надамо да ће бити извештаја и фотографија. Јако је лепо видети да код појединих колега ентузијазам и труд не јењавају чак ни на самом крају школске године. За такве вреднице, најављујемо пар активности. Најпре један конкурс за све оне који нису из Београда:
Ноћ истраживача: Велика научна тура
Дечји културни центар има за циљ да промовише еколошки начин живота међу младима и у току распуста који нам следи, припрема лепе акције:
Дечји културни центар: Активности на Ратном острву
Блог, као што је овај, има за циљ (између осталог) и да популарише науку. То је лепа мисија, али поставља се питање и како да буде успешна. Другим речима, како да аутори научних или научно-популарних блогова направе рад који је запажен?
Scientific American: How to break into science writing using your blog and social media (#sci4hels)
Према аутору текста који смо линковали, постоје два пута. Један је више традиционалан и назвао га је „вертикалним“, а њиме иду људи који су наменски студирали, а потом се и усавршавали у области научног журнализма. Током тог процеса, радили су и за неки часопис, добили и пар награда и тако се и остварили. Они у причу блоговања тако улазе као позната имена. Други начин и много чешћи је, погађате, „хоризонтални“ и њиме ходе људи који су себе пронашли у науци и имали жељу да постану истраживачи. Међутим, не успевају сви они који студирају науке да се остваре и као научници, па неки од њих, посебно они који воле да пишу, постају – блогери. 🙂 Следећи текст даје чак 27 разлога зашто је добро блоговати.
Educational Technology and Mobile Learning: 27 reasons to blog
То су разлози зашто је добро блоговати, а следе разлози зашто није добро да ђацима неко други (читај: родитељи) пише писмене задатке:
Блог – Како Јеца каже: Чему служе писмени задаци
Један од разлога је и да се види колико је дете усавршило граматичка правила матерњег језика. Сувишно је и помињати да се подразумева да наставници (биологије или било ког другог предмета) немају проблем те врсте. Па ипак, грешке нам се дешавају (рецимо, бодљокожци уместо бодљокошци), што није смак света, живи смо људи. Смак је света само уколико се не потрудимо да грешке отклонимо. Нама наставницима то свакако није напор; увек можемо да питамо колеге које иначе предају српски језик за сваку недоумицу, а у недостатку адекватне литературе, увек можемо да консултујемо интернет.
Јака шифра – Правопис српског језика – Како се пише?
На интернету се могу наћи форуми и божанствени блогови посвећени језику. Блог који помињемо данас, дело је наше колегинице Силване. Одлучили смо се за текст који врло једноставно објашњава поделу и употребу везника:
Блог – Знање није баук! Граматика: Везници
Што се енглеског језика тиче, изузетан блог је онај који прави колегиница Александра. Она увек пронађе начин да се овај језик учи кроз игру:
Engleski online: The Present Simple or Continuous Verb Game
А учитељица Марија нам је приказала неке кинетичке играчке. Веома креативно, видећете:
Блог – Учитељица Марија 12: Кинетичке играчке
Игра као техника учења је врло занимљива и мишљења о њој су различита. Зато је добро прочитати два текста са следећег изузетно квалитетног блога:
Блог – Надарена деца: Зашто је игра добила свој институт & Игре које развијају креативност деце
Блогом смо почели, па њиме и да завршимо. Следећи текст нам открива како да будете успешан ментор ђацима-блогерима:
Био-блог 
Постави коментар