Школска митологија

Кишни, јесењи дани нам надолазе и роде крећу пут југа. Ипак, нека од њих и не одлети:

Животиње.рс: Помозимо и њима: Шта урадити када рода не одлети на југ? (19.9.2014)

Пред родама је велики пут и надамо се да ће што више њих стићи до циља. Сигурно сте чули причу о трци корњаче и зеке, у којој је, на опште запрепашћење, до циља прва стигла корњача. Према Зенону из Елеје, јадни зека заправо никада није ни имао шансе, уколико би на старту корњача добила предност. Овај антички грчки филозоф осмислио је парадокс назван „Ахил и корњача“ према коме, да би Ахил сустигао корњачу, морао би да се креће од тачке А (где је старт) до тачке Б (где је корњача) и за то му је потребно време (јер не може да се премести с једне у другу тачку тренутно). Међутим, када би дошао у тачку Б, корњача више не би била тамо (јер се и она креће), већ би се преместила у тачку В. Ахил сада прелази из тачке Б у тачку В, али корњача се преместила у тачку Г. Некако му циљ увек измиче, ма колико се споро кретао. Једна жаба из језера у енглеском граду Борнмауту овај парадокс решила је веома једноставно – зајахала је златну рибицу како би прешла на другу страну обале, па је стигла на жељену тачку Б:

Блиц: Жаба „зајахала“ рибу да пређе језерце (28.4.2014)

Свих ових година, сведоци смо да су нам образовни циљеви измицали као корњача Ахилу. Но, уколико бисмо одлучили да цео парадокс решимо као жаба из енглеског језерцета, поставља се питање, ко или шта би била наша златна рибица. Можда следећи текст нуди једноставно решење:

Дневник: Школски системи по свету и како да им се Срби прилагоде (24.8.2014)

Не знамо да ли је потребно да се прилагођавамо иноземним школским системима, али никад није згорег видети шта иностранци раде и чути шта имају да кажу. А они кажу да о школи постоје „митови“ који подривају цео систем.

Edutopia: 8 Myths That Undermine Educational Effectiveness (29.5.2014)

Какви су то опасни митови? Сазнаћете, пошто смо их превели за вас, те уз сваки понудили и по неки занимљиви линк.

1. Наставници имају кључан утицај на образовање детета. Истраживачи кажу да се тек 30% од укупног постигнућа ђака може приписати наставницима и школи уопште. Успех које ће деца постићи највише зависи од социо-економског статуса, што је праћено у ком граду, односно у каквој средини дете одраста, од психолошких карактеристика породице, као и од ефикасности здравствене заштите. И поред овога, родитељи од школе имају (пре)велика очекивања:

Зелена учионица: Очекивања која родитељи имају од наставника и школе (17.7.2014)

2. Домаћи задаци побољшавају постигнућа. За ову тврдњу доказа нема, чак успешни Финци у својим школама задају мало или нимало домаћих задатака. За оне који нису детаљно сазнали о школском систему у овој земљи (ако таквих уопште има), ево једног текста на ту тему:

Детињарије: Школе у Финској – место за рад и радост (28.7.2014)

3. Није важно колико ђака има у одељењу. Истраживачи сугеришу управо супротно; у већим одељењима мања је индивидуализација наставе и самим тим, њен квалитет. У иностранству, добростојећи родитељи се радије опредељују за приватне школе, где је број ђака у одељењу мањи, па отуда и разлика у постигнућима између њихове деце и сиромашне, која похађају државне школе. Пратећи ову логику, можда би идеално било да број ученика буде нула? 🙂

Школа без зидова: Час без ученика (15.8.2014)

4. Добар програм ће сваку школу учинити успешном. Не, никако; оно што је добро за једну школу или област у којој се више школа налази, не мора нужно да буде и у другим школама, а то зависи од специфичности самих школа и округа. То је ваљда и одговор на питање зашто напросто не можемо да препишемо систем неке земље која је успешна на ПИСА тестирању. Кад већ поменусмо ово тестирање:

РТС: Како смо остали без Писа тестирања (16.8.2014)

5. Школа ће бити сигурнија уколико се примењује принцип „нулте толеранције“. Овај принцип, кога су иноземци осмислили, говори о томе да се ни под којим условима и нимало не толерише било какав облик девијантног понашања. Аутор овог текста о митовима сматра да је ово најдеструктивнији од свих митова и позива се на проучавања школског живота где је принцип примењиван толико екстремно, да су кажњени ученици јер је девојчица дала свој инхалатор другу који је имао напад астме. Показало се да овај мит нема покрића, али и да је примењени принцип изазвао контра-ефекте, посебно у црначкој популацији. У микросвету, старешина је тај који ће примењивати или неће овај принцип.

Блог – Клотфркет: Разредни старешина – мајка или маћеха (27.4.2014)

6. Новчана средства немају утицај на образовање. Истраживачи тврде супротно и њихова истраживања показала су да су богатије школе успешније. Најпре због тога што су могле да приуште да у одељењима имају мањи број ђака, али и због тога што су могле добрим платама да привуку и добре наставнике. Овако нешто тврди и аутор следећег текста:

Блог – Небојша Катић: Школа и тржиште (31.10.2013)

7. Пријем на колеџе зависи од постигнућа ђака у нижем школству и резултата на тестовима. Пошто је текст из САД, аутор нам открива да колеџи немају ништа против да приме и добре спортисте, али и децу богатих родитеља који ће бити донатори колеџа. Занимљиво је и да угледни колеџи много пажње полажу на то да су родитељи деце такође похађали тај колеџ. 🙂 Ми ове проблеме немамо, али имамо друге, сличне. Наше високо школство има још неке проблеме:

Блиц: Топ листа Универзитета: Београд 250 места иза Загреба и Љубљане (22.7.2014)

8. Награђивање наставника побољшава његов учинак. Заправо, управо супротно; у школама се тада јавља нездрава конкуренција међу наставницима. Такође, неке школе користе ово право да би казниле поједине наставнике (јер где је награда, ту је и казна) и тако уштеделе на буџету. За крај, прича о индијској наставници која је награђивана незаслужено и то пуних 23 године:

Прва српска телевизија: Наставница прима плату, иако не ради већ 23 године! (18.8.2014)