Занимљиво је да иако је наша наука – наука о животу, историја се заправо најчешће тако назива. Ипак, историја, као уосталом и све друге науке и уопште области људског живота, не може без биологије, а доказ је и следећи чланак:
Научници су се питали како су стари Римљани могли да гаје винову лозу у северном делу Енглеске, иако климатски услови тамо нису баш одговарајући за ову културу. Дошли су до закључка да тада тамо није било баш тако хладно, а то су сазнали из – годова дрвета. 🙂 Заправо, температура је у доба Римског царства била топлија за 0,6 степени, што је сасвим било довољно за гајење винове лозе.
Уколико сте љубитељ историје, сигурно ће вам се допасти блог „Учионица историје“. На овом блогу, који је иначе награђен на такмичењу Дигиталне агенде, можете наћи фантастичне текстове, а ми смо за вас одабрали један, који је најмање историјски, али је занимљив и бави се проблемом школа:
http://ucionicaistorije.wordpress.com/2012/07/27/
И још један сајт који треба поменути је „Историјска библиотека“:
http://www.istorijskabiblioteka.com/start
Но, да се вратимо ми на нашу, биолошку историју. Крајем јула, јака киша је разоткрила изузетно откриће у Костолцу. О томе извештава још један изузетан блог:
http://tamoiovde.wordpress.com/2012/07/27/kisa-otkrila-fosil-dzinovskog-jelena/
Следи опширна прича о нашим прецима, пре свих Australopithecus sediba:
И још једна прича о нашим прецима. Изгледа да им је генетска мутација омогућила да уопште почну да мигрирају из родне Африке у друге делове света:
http://phys.org/news/2012-09-genetic-mutation-early-humans-migrate.html
И да завршимо са најатрактивнијом области, макар што се еволуције тиче; диносаурусима. Најновија истраживања указују да баш и нису били хладнокрвни. 🙂 Прочитајте:
http://www.scientificamerican.com/article.cfm?id=dinosaurs-warm-blooded-animals-metabolism
Био-блог 
Коментари на: "Учитељица живота" (4)
Извините што вам пишем овде,али потребна ми је једна помоћ од вас биолога. Ја сам ученик осмог разреда и тренутно радимо Услове живота на Земљи и биодиверзитет. Хтео бих да вас питам ова питања,нисам сигуран како иду:
1. Где је већи потисак, у мору или реци?
2. Где је већи притисак, у мору или реци?
3.Где је већа температура,у мору или реци?
4.Где је већа светлост,у мору или реци?
Може да буде негде и једнако, тако каже наставница. Хвала за помоћ!
Зоране, нема никаквих проблема да постављаш питања било где, радо ћемо помоћи ако можемо.
Проблем код овог питања је најпре тај што је више област рада географа или физичара, јер се ми, биолози, тим знањима само „служимо“, па увек постоји могућност да ћемо погрешити.
На ово питање ти одговарам само ја, наставник Дејан, пошто нисам успео да се консултујем са другим уредницима, па очекуј да ће ти можда још неко од њих одговорити како би ме евентуално исправио. Могуће је да ово привуче пажњу и неког наставника који је стручнији за све ово.
Дакле, што се притиска тиче, ја бих ставио знак једнакости, јер се притисак са дубином мења једнако. Јасно је, додуше, да река никад не може да буде дубока као море. Што се потиска тиче, можда је већи у мору, а због веће концентрације соли, али, нажалост, нисам сто одсто сигуран.
За разлику од прва два еколошка фактора, друга два су врло дискутабилна. Продор светлости у горњем и доњем току реке се разликује драматично. Горњи ток реке је углавном планински, а вода је, као што знаш, тамо веома, веома чиста. Тим пре што је тамо и хладније, па има више раствореног кисеоника, нагиб је велики, па вода брзо тече и односи евентуално ђубре јако брзо, а и тамо нема баш насеља и фабрика које би је загађивале (о воденом саобраћају да и не говоримо). Доњи ток одликује спора, много топлија вода, а и има је више. Она је, за разлику од изворске, кристалне воде, најчешће браонкаста и практично непрозирна. Додатно је мути подлога која се управо и назива муљевитом (у горњем току је каменита).
Јасно ти је да и се температура речне воде драстично разликује у горњем и доњем току. Оно у шта сам сигуран је да су температурне промене у мору у току године значајно мање у односу на оне у рекама. Напросто, у мору је више воде, а вода се иначе спорије и хлади и греје од копна. Што је има више, тај процес је и више спорији.
Закључак свега овога је да је практично немогуће посматрати једну реку као систем са јединственим еколошким факторима, па то још поредити са морем (а које опет може бити близу екватора и тропско, или практично залеђено на половима) је тек немогуће. Према мом мишљењу, питање је погрешно постављено, осим ако не захтева овакву неку анализу.
Mislim da je stvarno strašno ako koleginica postavlja ovakva pitanja na kontrolnom u vidu da-ne-možda pitalica. Ako su ovo pitanja za domaći, za razmišljanje kao priprema za diskusiju na času, ili da pišu esej, to je sasvim druga stvar, ali dete reče „Може да буде негде и једнако, тако каже наставница“ pa mi se čini da je stvarno da-ne-možda pitalica u pitanju.
Чим је дечак поставио питање овде, вероватно трага за офговором како би решио задати домаћи задатак и претпостављам да је то питање за размишљање. Верујем да је то наставница и хтела да постигне.