Наука са критеријумом

Кликом на слику постаће интерактивна:

Јавна расправа о промени закона битног за нас, наставнике, већ је почела:

Министарство просвете, науке и технолошког развоја: Јавна расправа о Нацрту закона о изменама и допунама Закона о основама система образовања и васпитања (21.6.2015)

За још један закон за који нисмо мислили да ће бити важан за нас, испоставља се да смо криво мислили:

Зелена учионица: Деца старија од 16 година имаће право да носе сузавац у школу? (23.6.2015)

Сузавац у школу, а деца ван ње, тако некако испада:

Данас: Прете да ће исписати децу из школе (23.6.2015)

Док се једни исписују, други се уписују. Да, мислимо на мале матуранте. И иако је општи закључак да завршни тест ове године није био вест, он јесте тема о којој се прича и коју многи коментаришу.

Вечерње новости: Коментар: Матура (23.6.2015)

Закључак је да просветне власти не би требало да се „уљуљкају на ловорикама успешно завршене мале матуре“. И то јесте добар закључак. Друга врста проблема, осим просветних, које такође не бисмо смели занемарити, проблеми су које људи праве животној средини – еколошки. Прошле године, мала екипа америчких истраживача дуж обала САД, у Атлантику, пронашла је чак 570 испуста, да их тако назовемо, на океанском дну из којих излазе мехурићи метана. Када су мало поближе испитали ове испусте, открили су да постоје два типа. Једни су у карбонатним стенама, за које знамо да је потребно хиљаде година да се формирају, па се процењује да су и сами испусти такође древни. Други, пак, нису у таквом, карбонатном окружењу и нађени су у знатно плићој води. И они су забринули научнике, јер се за њих претпоставља да су новијег датума. Заправо, због глобалног загревања океана, могуће је да се кристали хидрата на дну топе, па се тако ослобађа метан који је у њима био заробљен.

Phys.org: Over 500 gas plumes found to be bubbling up in the ocean along the eastern US coast (25.8.2014)

Није тешко претпоставити да су Амери, осим забринутости, показали и интересовање како би се тај метан могао искористити као енергент. Наравно, најкорисније би било, за цело човечанство, да машине не користе познате енергенте, већ рецимо, воду. У следећем тексту се тврди да је осмишљена машина која воду и користи.

b92: Измислио машину којој не треба нафта, а онда завршио у лудници (21.6.2015)

Значајан изум направиле су и наше младе наде:

Н1: Ученици осмислили пројекат за штедњу енергије у Крагујевцу (21.6.2015)

Наши ђаци очигледно умеју да примењују науку, а установа која се бави њеном промоцијом и од које очекујемо да ће овакав добар рад младих подржати, добила је новог директора:

Центар за промоцију науке: Нови директор ЦПН-а (19.6.2015)

Период између старог и новог директора „попунила“ је наш биолог, др Зорана Курбалија Новичић, која ради на Институту за биолошка истраживања „Синиша Станковић“. Углавном, некакав критеријум за избор директора је постојао, а ево какав критеријум важи за науку:

Кратка историја филозофије: Критеријум науке (26.4.2015)

Дакле, научили смо да је наука нешто што се увек може оспорити. Теорија о томе како малени Мадагаскар (свега 0,5% од укупног копна на Земљи) има невероватан биодиверзитет са животињским врстама од којих 90% не можете наћи нигде другде на свету и са више од 700 врста (само) водоземаца и гмизаваца, не може се оспорити. Разлог је веома једноставан – нема је. 🙂 Иако је овај фасцинантни биодиверзитет био предмет више проучавања, на крају се ипак закључило да јединствен закључак не може да се донесе. Другим речима, оно што је утицало на диверзитет жаба, није утицало и на диверзитет змија, на пример.

Phys.org: No single explanation for biodiversity in Madagascar (10.10.2014)

Оно што је сјајно код биодиверзитета је то што се он све време увећава. У ствари не увећава се, већ ми све време наново сазнајемо колики је он заправо, пошто увек откривамо нове врсте. Једна од таквих, новије откривених, врста је хоботнице која је невероватно цакана. Уверите се и сами:

IFL Science: Newly Discovered Octopus Is So Darn Cute It Could Be Officially Named „Adorable“ (22.6.2014)

Са нових прелазимо на старе врсте. Овај епитет за псе добија ново значење са недавним открићем археолога. Наиме, пронашли су чак осам милиона мумифицираних паса у катакомбама крај храма староегипатског бога Анубиса. С обзиром да је овај бог имао главу пса, некако је, ваљда, логично да су пронађене баш ове мумије. Пси су били различите животне доби када су мумифицирани; од одраслих животиња до штенаца неколико дана старих. Штенци нису, изгледа, били убијени за потребе мумифицирања, јер истраживачи нису пронашли преломе на врату као у случају мумифицираних мачака. Изгледа да су угинули од глади или жеђи, одвојени од мајке. Старији пси су можда живели у храму и по свему судећи култ животиња је у то доба у Египту био веома значајан део економије. Око 8% пронађених животиња ипак нису били пси. Ту је било и поменутих мачака, али и шакала, лисица, мунгоса и орлова. Зашто су и те животиње биле ту, није баш јасно.

IFL Science: Millions of Dog Mummies Discovered in Catacombs of Anubis (22.6.2015)

Још једна стара врста, којој прети да постане ствар прошлости (али не Египта, већ наше) сеоски је детлић.

Покрајински секретаријат за урбанизам, градитељство и заштиту животне средине: Уништавање станишта строго заштићене врсте – Сеоски детлић – Dendrocopos syriacus (19.6.2015)

Можда ће у будућности ствар прошлости постати и канцер, а захваљујући Кубанцима.

b92: Кубанске вакцине против рака стижу у Србију на јесен (21.6.2015)

А ми се надамо да сте данас сазнали нешто ново захваљујући Биолошком блогу. 🙂