Овогодишњи Сајам књига обележила је, можда више од свих осталих, блогерка са надимком Зоранах, која води модни блог на (упоредном) енглеском језику и српском, али тзв. ошишаном латиницом (без дијакритика, па самим тим ни слова ч, ћ, ш и осталих) и која је издала (вероватно прву) књигу, чији су адут корице. Иако је њена једна (од најмање две хиљаде) млада обожаватељка рекла: „Ни она се не оптерећује због тога, јер схвата да није вредна тога“, Зоранах је ипак била вредна многих, углавном негативних коментара на друштвеним мрежама. Такође и инспирација за чланке њених колега блогера.
Amitz Dulniker: Zorannah nema alternativu (31.10.2015) & Писменица.рс: Где је Србијах у причи о Зораннах? (31.10.2015)
Очигледно је да, иако ми наставници знамо са ким имамо посла, млађе генерације не престају да нас изненађују. Зато није лоше упознати их, њихову супкултуру, а како бисмо знали како да им приђемо и како бисмо их боље разумели. 
Рецимо, да ли сте знали да међу младима има и таквих који себе називају хипстерима? „Хипстери себе називају припадницима алтернативне, контра-културе и теже да вежу за себе појмове непоновљивости, свакодневне немарности уз генералну друштвену освешћеност, уникатни стил и општи кул.“ Али иако се труде да изгледају алтернативно, односно другачије, некако је јасно да су сви међусобно, заправо, исти. 🙂 То је доказала чак и математика:
Science dump: Maths proves why all hipsters look the same (29.10.2014)
И док смо у математици, не би требало да занемаримо геометрију. О правим угловима, председница Уније синдиката, Јасна Јанковић:
Унија синдиката просветних радника Војводине: Прави угао – Jасна Јанковић (31.10.2015)
Још мало да се задржимо на синдикатима:
Унија синдиката просветних радника Војводине: Укида се колективно преговарање (31.10.2015)
Овај потоњи текст се односио на нацрт Закона о систему плата у јавном сектору. Новине у том закону нас и те како занимају:
Зелена учионица: Шта ће бити ново у Закону о систему плата у јавном сектору (1.11.2015)
Некима плата и није толико значајна, посебно ако имају алтернативне изворе зараде. За тако што оптужена је директорка Високе школе из Новог Сада.
Мој Нови Сад: Директорка арчила школске паре на луксузна путовања? (31.10.2015)
Следи прича о још једној директорки, али најпре да вас подсетимо на инцидент када је учитеља из Сремске Митровице са часа извела полиција. Прича још увек није добила епилог.
Блиц: Срамно правдање директорке – Полицију која одводи учитеља видели само ђаци из првих клупа (30.10.2015)
Ако узмемо у обзир да у првим клупама најчешће седе најзаинтересованија деца, а која су, према директоркиним речима, једина била изложена стресу, ето још једног примера како државни органи лоше поступају са одликашима. 🙂 Још једна вест на коју ћемо вас подсетити је када је председник државе, Томислав Николић, добио повељу Филолошког факултета Универзитета у Београду. И ево је стиже и друга повеља, али са сасвим другог места. Изгледа да су филолози „повукли ногу“.
b92: Николић почасни члан Удружења неурохирурга Србије (31.10.2015)
Ми, наравно, повељу добити не можемо, али можемо сертификат са семинара.
Британски савет: Семинар: Креативност инспирише и наставнике и ученике (регистрација до 13.11.2015)
Не знамо да ли смо креативни, али инспирисани јесмо да пишемо о генетици. Секвенцирање је, као што знамо, у генетици и биохемији метода којом је могуће утврдити редослед појединих градивних елемената у великом молекулу. Генетичари напросто воле да секвенционирају ДНК, те су многе врсте, укључујући и нашу, прошле кроз њихове руке. И то не само рецентне, већ и изумрле, које представљају чак и већи изазов, с обзиром да је јако тешко пронаћи очувани, а древни, ДНК. Овај молекул ће се боље сачувати у хладнијем климату, али је логично да су наши преци преферирали топлије, те је највећи изазов представљао секвенционирати управо њихов геном. Рекорд је (макар био до краја 2013) 400000 година стара митохондријална ДНК нашег претка, пронађена у пећини у Шпанији.
New scientist: 2014 preview: First million-year-old genome (17.12.2013)
Нешто млађи преци, који су живели на подручју Северне Америке, сумњиче се да су поубијали многе тамошње врсте. Новија истраживања можда ће их ипак кривице ослободити.
Национална географија: Шта је убило велике звери Северне Америке? (3.2.2014)
Уколико бисмо се вратили још у прошлост, рецимо од пре 3 до 5 милиона година (тамо негде у плиоцен), пронашли бисмо да данашњи модели о томе како глобално загревање напредује, нису баш коректни. Наиме, при данашњим прорачунима, загревање је више у умереном појасу, док је у тропском региону стабилно или се макар такво очекује. Међутим, нека истраживања указују да је у поменутом плиоцену, када је концентрација угљен-диоксида била слична данашњем, површина тропских мора ипак била врелија него што се раније мислило.
Phys.org: Hot tropical oceans during Pliocene greenhouse warming (29.6.2014)
Дешавања из прошлости очигледно нас уче о садашњости и о будућности, али ипак има људи који се двоуме да ли уопште о томе треба учити. Питали су америчке мисице шта оне мисле, да ли еволуцију треба учити у школама. И ево шта су одговориле:
Можда о еволуцији треба учити из емисија? Били (Bill Nye), кога најављују као „дечјег омиљеног ТВ наставника“, дискутовао је о креационизму:
Edweek: Children’s Favorite TV Science Teacher Bill Nye Debates Creationism (5.2.2014)
Боље такве емисије, него цртаћи, тврди следећи текст:
Зелена учионица: Цртаћи заглупљују децу (26.10.2015)
Ми свакако не бисмо желели да нам се деца заглупе. Да ли сте знали да се и глупост, попут неких физичких појава, повинује неким законима?
Феномени: Основни закони људске глупости (4.7.2014)
А као илустрацију овога, погледајте галерију која приказује чак 22 глупавих људи на интернету.
Viral nova: 22 Of The Biggest Dummies On The Internet Are Just The Worst. (апдејтовано 26.10.2015)
Како да избегнемо да будемо глупави? Лако, треба само да размишљамо стратешки. Тако каже следећи чланак, а шта то заправо значи, прочитајте, па сазнајте. 🙂
Medicalxpress: Research shows strategic thinking strengthens intellectual capacity (28.4.2014)
Стратегија или нешто друго, тек Мартин (Martin Shkreli), тридесетдвогодишњак који је на челу фармацеутске компаније у САД (Turing Pharmaceuticals) подигао је цену леку под називом Daraprim са 13,5 на (чак) 750 долара по пилули. Овај лек је ефикасан против токсоплазмозе, обољења који изазива паразит, а напада људе ослабљеног имунитета, попут оних оболелих од сиде. Мартин је ово објаснио тиме што је поштовање регулатива иначе скупо, али авај, био је један од најомраженијих Американаца ових дана. Супарничка компанија (Imprimis Pharmaceuticals Inc) из Сан Дијега искористила је прилику да најави алтернативни лек који ће продавати за мање од долара по пилули. Ипак, ту пилулу неће одобрити Федерална управа за храну и лекове (Food and Drug Administration).
IFL Science: Rival Company Offers $1 Alternative Pill To Martin Shkreli’s $750 HIV Medication (26.10.2015)
Очигледно Мартин уцењује болесне којима живот зависи од лека. Међутим, можда у будућности то више неће моћи, јер научници верују да ће вирус ХИВ еволуирати у безазленију форму. Иако изгледа као веома успешан вирус, ХИВ то није. Да би се успешније пренео, овог вируса у телу домаћина који га преноси требало би да буде много. Међутим, када га је много, сва је прилика да ће убити свог домаћина пре него што стигне да га пренесе на другог. Зато је логично очекивати да ће природна селекција фаворизовати управо онај сој који изазива мање обољење на свом домаћину. 
Да би проверили ову хипотезу, научници су проучавали око 2000 инфицираних жена из Јужноафричке Републике и Боцване. У овој потоњој држави болест се појавила десет година раније, те је сам вирус имао читаву деценију више да еволуира (што је у свету вируса поприличан период). Више пацијената у Боцвани имало је вирусе са мутацијама које су помогле да избегну протеин кога продукује имуни систем, а који помаже имуним ћелијама да препознају циљне делове вируса. Само део популације људи из Боцване поседује ген за овај протеин, који им је иначе омогућавао да болест спорије напредује него што је уобичајено за АИДС. Ове вирусне адаптације значе да у Боцвани овај протеин више не помаже пацијенима као заштитни ефекат против ХИВ-а. Занимљиво је, међутим, да је ово прилагођавање имало цену за сам вирус. Када су упоредили сојеве из различитих земаља, научници су открили да су се вируси изоловани од пацијената у Боцвани реплицирали много спорије од оних из Јужне Африке. То указује да је овим вирусима вероватно потребно много дуже да изазову болест и да су самим тим и мање вирулентни. Аутор студије, професор Филип (Philip Goulder) изјавио је за Би-Би-Си да је пре двадесет година време да се сида развије било 10 година, али у последњој деценији у Боцвани то време је изгледа повећано на 12,5 година. То јесте нека врста постепене промене, али за велику слику то је прилично брзо.
IFL Science: HIV Could Be Evolving Into A Less Deadly Form (2.12.2014)
А ми ћемо полако (јер што је брзо то је и кусо) да завршимо данашњи чланак. Остала нам је још једна вест за крај, а у вези са интернетом. И то колико ће бити брз. ЕУ је о томе одлучивала пре неки дан и шта је одлучила, не знамо. 🙂
Рачунало: Данас се одлучује о будућности интернета у ЕУ (27.10.2015)
Био-блог 
Постави коментар