Општинско такмичење из биологије

Као што ред налаже, најпре објављујемо тестове и решења овогодишњег такмичења. Кључеви за седми су поправљени и то ћете видети јер је исправка маркирана црвеним.

Корисни материјали

Тест за пети + кључ

Тест за шести + кључ

Тест за седми + кључ

Тести за осми + кључ

Реч наставника

Ред је да наставници кажу свој суд о овогодишњем општинском такмичењу. Неки општи утисак и консензус је да је систем бодовања непотребно компликован, као и процедура како се све то шаље, а додатну конфузију су унели појединачни дописи који су се слали школама са врло разноврсним тумачењима. Можда некада неки систем изгледа добро у теорији, али пракса често покаже другачије.

Што се тестова тиче, углавном су оцене да су оптималне тежине, осим шестог. Неки претходни договор је подразумевао да је било који уџбеник довољан за успешно решавање теста, али то ипак није било тако. Налози задатака нису били увек јасни, наводе колеге. Исте колеге су похвалиле број задатака јер је прилагођен дужини трајања теста. Но, ево детаљније.

Тест за пети, кажу и наставници и ученици, био је прилично лаган, мада многи наводе питање са урином (број 10) као превише. Као спорно виђено је питање број 6. јер се правилна исхрана (према плану ЗУОВ-а за све наставнике) ради тек на крају године, а хемија се одвајкада ради тек од седмог разреда (помињу се протеини). Изгледа да је било још питања која „не гађају“ пети разред, а највише је дискутовано питање број 15, где је требало пловне кожице и плућа сврстати у адаптације заједничке за копнену и водену средину што је, најблаже речено, спорно.

Тесту за шести је недостајало сортирање питања према типу, а и овај тест је проглашен убедљиво најтежим. Изгледа да се са хромозомима (питање број 3) мало пожурило, а и очигледна је грешка у кључу јер паук крсташ (табела број 10) ипак има главу. Поједини наставници протестовали су против мишића у веновом дијаграму (број 7) јер их у појединим уџбеницима нема, а слично је и са крвотоком (питање број 2). Питање број 6. је помало нејасно јер није јасна ни веза у конкретном примеру између датих врста предатора, њиховог станишта и њихове сличности. Бодовање у овом тесту није јасно, посебно што се питања ређања најчешће бодују са све или ништа, а не свако поље понаособ. Негде кључ није био довољно прецизан и није предвиђао ситуације када ученик упише све плусеве у табели (питање број 10) или када од три могућа одговора одабере три тачна и заокружи још један нетачан, на пример (питање број 11).  

Тесту за седми је највише замерено бодовање и некако је изгледало као да су нека питања убачена да би се добио збир од 100 бодова, па је тако исфорсирано питање број 10 где је задатак био да ученици упишу скраћеницу ДНК и то питање је носило (добрих) 4 бода. Шакоперке су ураниле у овом тесту јер би их требало радити у „Пореклу и разноврсности“, а можда тек у осмом разреду (када се уче геолошки периоди). Неким наставницима је највећи проблем било питање број 5 где је требало поређати систематске категорије. Само питање нема грешку, али нема ни никакво оправдање. Захтев је да се науче стручни називи без смисла и без могућности примене, тим пре што су на Дрвету живота за основну школу ипак најважније категорије домени и царства.

Тест за осми је овај пут прошао без замерки и наставници и ученици су га проценили као сасвим прилагођен. Једина примедба је на бодовање и то идентична као за седми.

Грешака је било и мора их бити јер сваки рад собом носи грешке. Важно је да их исправимо и некако се надам да то неће бити проблем на будућим такмичењима. Можда је највећа замерка она коју је дала једна колегиница и која, рекао бих, погађа суштину. Цитирам: „По новом програму је важно да ученици анализирају, закључују, предвиде… нигде нема таквих питања. То је такмичарски, као раније што је било графика и слично, сада ми је више репродукција, ништа креативно…“

Са часова

На часовима биолога и те како креативног има. Има и у министарству, али о том потом. 🙂 Прво креације у школским клупама.

Креативним протеинима (што би рекао тест за пети) бавили су се ђаци Љубице Савић. Воденим екосистемима, као и адаптацијама за ту средину (не и плућима, бојим се) бавили су се ученици Биљане Ускоковић, а креативни панои и свеске потичу из учионице Наташе Ранђеловић.

Институције и организације

А сада креативност у Министарству просвете. Нико не воли посету инспекције, али ће се то изгледа променити. Наиме, инспекторке и инспектори ће нам бити лепо обучени, да не кажем униформисани, те ће изгледати, према речима Драгомана Пауновића из Мреже инспектора Србије „као посада Боинга“. Дакле, када нам следећи пут дође инспекција, осећај ће бити као да смо у авиону. 

Зелена учионица: Просветни инспектори од сад ће носити униформе (11.4.2022)

Ја вам желим и сада да се тако осећате, само да не буде лет изнад кукавичјег гнезда. 🙂 Видимо се следеће недеље.